نواقض الوضوء
Aiša prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: "Koga zadesi povraćanje, krvarenje (iz nosa), povraćanje (hrana i piće koji izađu iz stomaka na usta) ili mezj, neka uzme abdest, a onda neka nastavi klanjati tamo gdje je stao, i neka pri tome ne govori.“ Ibn Madžea
عن عائشة -رضي الله عنها- أن رسول الله -صلى الله عليه وسلم- قال: «من أصَابه قَيْءٌ أو رُعَاف أو قَلَسٌ أو مَذْي، فَلْيَنْصَرِف، فليتوضأ ثم لِيَبْنِ على صلاته، وهو في ذلك لا يتكلم».
شرح الحديث :
Značenje hadisa: Koga zadesi nešto od ovoga što je spomenuto dok je u namazu, neka napusti namaz i neka se abdesti, jer je izgubio abdest i potreban mu je novi, a zatim neka nastavi klanjati odakle je prekinuo i nema potrebe da ponovo otpočinje, ali dok to radi, tj. dok ide da se abdesti neka ne priča, jer to je uslov da može nastaviti, jer ako progovori, pokvaren mu je namaz i mora ga otpočeti nanovo. Međutim, islamski učenjaci ovaj hadis su ocijenili slabim iz dva razloga: Prvi: lanac prenosilaca kojeg je slabim ocijenila skupina učenjaka, od kojih su: Šafija, Ahmed, Darekutni i dr., a od savremnih Albani. Drugi: Tekst hadisa u kojem se navodi da ove stvari kvare abdest, a zatim se dozvoljava nastavak namaza gdje se stalo. Međutim, jasno je da se to suprotstavlja pravilima šerijata, na što ukazuje i hadis Talk b. Alija da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: "Kada neko do vas izgubi abdest u namazu, neka ga napusti, abdesti, a potom ponovi namaz." Bilježi Ebu Davud i dr. Ovaj hadis je kategorički dokaz koji se koristi kao dokaz po ovome pitanju. Kada čovjek dok klanja izgubi abdest na način da mu nešto izađe iz dva otvora, mora napustiti namaz, uzeti abdest, a zatim ga klanjati iz početka. Tevdihul-ahkam, 1/300., Teshilul-ilmam, 1/189., Fethu zil-dželali vel-ikram, 1/262.