حقوق آل البيت
Prenosi se da je Jezid b. Hajjan, rekao: "Jednog dana smo Husajn b. Sebre, Amr b. Muslim i ja otišli Zejdu b. Erkamu, radijallahu anhu. Nakon što smo sjeli kod njega, Husajn mu reče: 'O Zejde! Uistinu si ti vidio mnogo dobra! Vidio si Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, i čuo njegov govor, sa njim u boj išao i za njim klanjao. Zaista si mnogo dobra doživio! Pričaj nam nešto od onoga što si čuo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme.' On tada reče: 'Bratiću moj! Tako mi Allaha, već sam ostario, davno je to bilo, a ponešto sam i zaboravio od onoga što sam čuo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, te primite od mene ono što vam kažem, a ne pitajte me za ono što prešutim.' Zatim reče: 'Jednog je dana Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, održao govor na izvoru između Meke i Medine, koji se zove Humm u kome se zahvalio Allahu, tesbih Mu učinio, govorio i opominjao, a zatim rekao: 'O ljudi! Zaista sam ja samo čovjek, uskoro će doći izaslanik moga Gospodara (melek smrti), te ću mu se ja odazvati, a među vama ostavljam dva velika emaneta: prvi je Allahova knjiga, u kojoj je uputa i nur, te je čvrsto prihvatite i Allahove knjige se držite!' Govorio je o Kur'anu i nužnosti njegove primjene u životu, a zatim rekao: 'I moja obitelj. Allahom vas opominjem za moju obitelj!' Husajn ga zatim upita: 'A ko je njegova obitelj, o Zejde? Zar nisu njegove žene od njegove obitelji?' 'Njegove žene su dio njegove obitelji (ehli-bejt), ali njegova su obitelj oni kojima je zabranjen zekat (sadaka) poslije njegove smrti', odgovori on. Husajn reče: 'A ko su oni?' 'Oni su: obitelj Alije, obitelj Akila, obitelj Džafera i obitelj Abbasova', odgovori on. 'Svima ovima je zabranjeno primiti sadaku?', upita Husajn. 'Da', odgovori on." U drugom rivajetu stoji: "Uistinu, ja vama ostavljam dva velika emaneta: jedan od njih je Allahova knjiga, koja je Njegovo uže; ko ga bude slijedio bit će na Pravom putu, a ko ga ostavi bit će u zabludi."
عن يزيد بن حيان قال: انطلقت أنا وحُصين بن سَبْرَة وعمرو بن مسلم إلى زيد بن أرقم -رضي الله عنه- فلما جلسنا إليه قال له حصين: لقد لقيتَ يا زيد خيرًا كثيرًا، رأيتَ رسول الله -صلى الله عليه وسلم- وسمعتَ حديثه، وغزوتَ معه، وصليتَ خلفه: لقد لقيت يا زيد خيرًا كثيرًا، حدثنا يا زيد ما سمعت من رسول الله -صلى الله عليه وسلم- قال: يا ابن أخي، والله لقد كَبِرَتْ سني، وقَدُمَ عهدي، ونسيتُ بعض الذي كنت أَعِي من رسول الله -صلى الله عليه وسلم- فما حدثتكم فاقبلوا، وما لا فلا تُكَلِّفُونِيهِ. ثم قال: قام رسول الله -صلى الله عليه وسلم- يومًا فينا خطيبًا بماء يُدعى خُمًّا بين مكة والمدينة، فحمد الله، وأثنى عليه، ووعظ وذكَّر، ثم قال: «أما بعد، ألا أيها الناس، فإنما أنا بشر يُوشِكُ أن يأتي رسول ربي فأُجِيبَ، وأنا تاركٌ فيكم ثَقَلَيْنِ: أولهما كتاب الله، فيه الهدى والنور، فخذوا بكتاب الله، واستمسكوا به»، فحَثَّ على كتاب الله، ورغَّبَ فيه، ثم قال: «وأهل بيتي أُذَكِّرُكُمُ اللهَ في أهل بيتي، أُذَكِّرُكُمُ اللهَ في أهل بيتي» فقال له حصين: ومن أهل بيته يا زيد، أليس نساؤه من أهل بيته؟ قال: نساؤه من أهل بيته، ولكن أهل بيته من حُرِمَ الصدقةَ بعده، قال: ومن هم؟ قال: هم آل علي، وآل عقيل، وآل جعفر، وآل عباس. قال: كل هؤلاء حُرِمَ الصدقةَ؟ قال: نعم. وفي رواية: «ألا وإني تاركٌ فيكم ثَقَلَيْنِ: أحدهما كتاب الله وهو حبل الله، من اتبعه كان على الهدى، ومن تركه كان على ضلالة».
شرح الحديث :
Prenosi se da je Jezid b. Hajjan, rekao: "Jednog dana smo Husajn b. Sebre, Amr b. Muslim i ja otišli Zejdu b. Erkamu, radijallahu anhu. Nakon što smo sjeli kod njega, Husajn mu reče: 'O Zejde! Uistinu si ti vidio mnogo dobra! Vidio si Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, i čuo njegov govor, sa njim u boj išao i za njim klanjao. Zaista si mnogo dobra doživio! Pričaj nam nešto od onoga što si čuo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme.' On tada reče: 'Bratiću moj! Tako mi Allaha, već sam ostario, davno je to bilo, a ponešto sam i zaboravio od onoga što sam čuo od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve selleme, te primite od mene ono što vam kažem, a ne pitajte me za ono što prešutim.' Zatim reče: 'Jednog je dana Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve selleme, održao govor na izvoru između Meke i Medine, koji se zove Humm u kome se zahvalio Allahu, tesbih Mu učinio, govorio i opominjao, a zatim rekao: 'O ljudi! Zaista sam ja samo čovjek, uskoro će doći izaslanik moga Gospodara (melek smrti), te ću mu se ja odazvati, a među vama ostavljam dva velika emaneta: prvi je Allahova knjiga, u kojoj je uputa i nur, te je čvrsto prihvatite i Allahove knjige se držite!' Govorio je o Kur'anu i nužnosti njegove primjene u životu, a zatim rekao: 'I moja obitelj. Allahom vas opominjem za moju obitelj!' Husajn ga zatim upita: 'A ko je njegova obitelj, o Zejde? Zar nisu njegove žene od njegove obitelji?' 'Njegove žene su dio njegove obitelji (ehli-bejt), ali njegova su obitelj oni kojima je zabranjen zekat (sadaka) poslije njegove smrti', odgovori on. Husajn reče: 'A ko su oni?' 'Oni su: obitelj Alije, obitelj Akila, obitelj Džafera i obitelj Abbasova', odgovori on. 'Svima ovima je zabranjeno primiti sadaku?', upita Husajn. 'Da', odgovori on." U drugom rivajetu stoji: "Uistinu, ja vama ostavljam dva velika emaneta: jedan od njih je Allahova knjiga, koja je Njegovo uže; ko ga bude slijedio bit će na Pravom putu, a ko ga ostavi bit će u zabludi." Kur'an je Allahovo svjetlo kojim upućuje onog ko ga bude slijedio, provodeći njegove naredbe i kloneći se njegovih zabrana. Takav će biti na Pravom putu i daleko od zablude, a ko se okrene od njegovih naredbi i zabrana, taj je u zabludi.