آداب الدعاء
Ubada b. es-Samit prenosi da je Poslanik rekao: "Kada god musliman uputi dovu, Allah mu je primi, ili ga u veličini te dove zaštit odi zla, ukoliko ne moli za grijeh niti prekidanjee rodbinskih veza.” “Znači, trebamo učiti dove što više!?”, upita neko od prisutnih. “Allah još više dovu prima”, odgovori Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem (Tirmizi.) Hakim je zabilježio ovaj hadis preko Ebu Seida sa dodatkom: "...ili mu Allah pripremi istu nagradu."
عن عبادة بن الصامت -رضي الله عنه- و أبي سعيد الخدري-رضي الله عنه- مرفوعاً: «ما على الأرض مسلم يدعو الله تعالى بدعوة إلا آتاه الله إياها، أو صرف عنه من السوء مثلها، ما لم يَدْعُ بإثم، أو قطيعة رحم»، فقال رجل من القوم: إذا نُكثِر قال: «اللهُ أكثر». وفي رواية أبي سعيد زيادة: «أو يَدَّخر له من الأجر مثلها».
شرح الحديث :
Ovaj hadis potiče sve muslimane da budu u vezi sa Gospodarom, riječima i djelima. Dovi koja izađe iz iskrenog srca koje je ljubavlju povezano sa Allahom ostvaraju se nebeska vrata, i Allah, Onaj Koji se odaziva nevoljniku i Onaj Koji otklanja poteškoću, usliši takvu dovu. Dova i korist od nje neće biti uzaludna i neće se zagubiti: ili će je Allah uslišiti i ostvariti želju onoga ko je dovio, ili će Allah spriječiti da čovjeka zadesi kakvo zlo, srazmjerno toj dovi, ili će mu ostaviti nagradu za nju, a kod Allah je još veće dobro, mnogo veće od onoga što ljudi traže. ("Merkatul-mefatih", 4/1537-1538, "Šerhu rijadis-salihin", 6/54)