الآخر
(الآخِر) كلمة تدل على الترتيب، وهو اسمٌ من أسماء الله الحسنى،...
Prenosi se od Ibn Abbasa da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, petkom, na sabahskom farzu učio sure es-Sedžda i ed-Dehr, te da je na džuma-namazu učio sure el-Džuma i el-Munafikun. U drugoj verziji stoji da je to konstantno činio.
Običaj Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bio je da petkom na sabah namazu uči suru Sedžda i suru Dehr. Učio je te sure iz razloga što se u njima spominje stvaranje Adema, onaj svijet, povratak na ahiret, okupljanje na Sudnjem danu, stanje na Sudnjem danu, koji će se desiti u petak, kako bi se u prigodnom vremenu podsjetilo na to stanje. On je na džuma-namazu učio suru Džuma i Munafikun, a ponekad suru Džuma i Gašija; ponekad je učio sure E'ala i Gašija, kao što se navodi u ovom hadisu i u drugim verzijama u "Sahihu" imama Muslima. Dakle, potrebno je da se o nečemu govori onda kada je odgovarajuće vrijeme za to, kako bi se bolje shvatilo, pažljivije slušalo i bolje razumjelo.