الحق
كلمة (الحَقِّ) في اللغة تعني: الشيءَ الموجود حقيقةً.و(الحَقُّ)...
Prenosi se od Ibn Abbasa da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, petkom, na sabahskom farzu učio sure es-Sedžda i ed-Dehr, te da je na džuma-namazu učio sure el-Džuma i el-Munafikun. U drugoj verziji stoji da je to konstantno činio.
Običaj Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bio je da petkom na sabah namazu uči suru Sedžda i suru Dehr. Učio je te sure iz razloga što se u njima spominje stvaranje Adema, onaj svijet, povratak na ahiret, okupljanje na Sudnjem danu, stanje na Sudnjem danu, koji će se desiti u petak, kako bi se u prigodnom vremenu podsjetilo na to stanje. On je na džuma-namazu učio suru Džuma i Munafikun, a ponekad suru Džuma i Gašija; ponekad je učio sure E'ala i Gašija, kao što se navodi u ovom hadisu i u drugim verzijama u "Sahihu" imama Muslima. Dakle, potrebno je da se o nečemu govori onda kada je odgovarajuće vrijeme za to, kako bi se bolje shvatilo, pažljivije slušalo i bolje razumjelo.