الكبير
كلمة (كبير) في اللغة صفة مشبهة باسم الفاعل، وهي من الكِبَر الذي...
Prenosi se od Ebu Ejuba el-Ensarija, radijallahu 'anhu, da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: ''Vitr je istina, pa ko želi klanjati sedam rekata vitr-namaza, neka to učini. Ko želi klanjati pet rekata vitr namaza, neka to učini. Ko želi klanjati tri rekata vitr-namaza, neka to učini, a ko želi klanjati jedan rekat, neka to učini."
Značenje hadisa: "Vitr je hakk." Izraz hakk koji se spominje u hadisu može da znači potvrđenost (subut), tj. potvrđen u sunnetu. Može da znači i obaveznost (vudžub), ali se ovdje misli na prvo značenje, odnosno njegova propisanost je pritvrđena, zbog dokaza koji jasno ukazuju da nije obavezan. Neki od tih dokaza su: predaja koju bilježe Buhari i Muslim od Talha b. Ubejdullaha koji kaže da je Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, došao neki čovjek iz Nedžda. Između ostalog, u hadisu se spominje da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Pet namaza tokom dana i noći." Čovjek reče: "Da li pored toga moram nešto drugo da klanjam?" On reče: "Ne, osim dobrovoljno." Dakle, da je vitr namaz obavezan, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, spomenuo bi ga sa ovih pet dnevnih namaza. Sljedeći hadis je predaja u kojoj Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kaže: "Allah je robovima propisao pet namaza. Ko ih bude propisno i redovno izvršavao, ne potcjenjujući njihovu obaveznost, ima Allahovo jamstvo da će ga uvesti u Džennet." Još jedan od dokaza koji ukazuje da vitr namaz nije obavezan jeste i hadis koji prenose Buharija i Muslim od Ibn Abbasa, radijallahu 'anhu, da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, poslao Muaza u Jemen. U tom hadisu stoji: "Nauči ih da im Allah stavlja u obavezu pet namaza tokom dana i noći." Ovo je najbolji dokaz kojim se dokazuje ovo pitanje, jer je između slanja Muaza u Jemen i smrti Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, bio mali vremenski period. Još jedan od dokaza prenosi se od Alije, radijallahu 'anhu: "Vitr namaz nije stroga obaveza." Imajući u vidi ovo, riječ hakk koja se spominje u hadisu ukazuje na potvrđenost i vrijednost vitr namaza, tako da je vitr namaz pritvrđeni sunnet. "Ko želi klanjati sedam rekata vitr namaza, neka to učini. Ko želi klanjati pet rekata vitr namaza, neka to učini.", tj. klanja dva po dva rekata, a zatim završi s jednim i to je pravilo, jer Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kaže: "Noćni namaz se klanja dva po dva." (Muttefekun 'alejhi). A postoji mogućnost da se klanjaju od jednom (bez sjedenja) i da se sjedne samo na zadnjem tešehhudu, što je dozvoljeno, jer je i Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, to činio, kao što prenosi imam Ahmed u Musnedu od Ummu Seleme, radijallahu 'anha, koja kaže: "Klanjao bi vitr sedam i pet rekta i nije ih razdvajao ni selamom niti govorom." Ebu Davud prenosi od Aiše, radijallahu 'anha: "Klanjao bi vitr pet rekata i ne bi sjedao osim na zadnjem rekatu." "A ko želi klanjati tri rekata vitr-namaza", tj. klanja dva rekata pa preda selam, a zatim klanja još jedan, jer Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kaže: "Noćni namaz se klanja dva po dva." (Muttefekun 'alejhi). Postoji mogućnost da se klanjaju odjednom, tj. da se ne sjedan osim na trećem rekatu, što je potvrđeno u praksi Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Ubejj b. Ka'b, kaže: "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, na vitr namazu učio bi suru 'sebbihis-me rabbikel-e'ala', na drugom rekatu učio bi 'kul ja ejjuhel-kafirun', a na traćem 'kul huvallahu ehad', a selam ne bi predavao osim na zadnjem." (Bilježi Nesai) Prenosi se od Aiše, radijallahu 'anha, da Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, nije predavao selam na dva rekata vitr namaza." Šejh Usejmin, Allah mu se smilovao, kaže: "Dozvoljeno je klanjati vitr od tri rekata, dozvoljeno je pet, dozvoljeno je sedam, a dozvoljeno je i devet rekata. Ukoliko se klanja vitr namaz od tri rekata, postoje dva propisana načina: Prvi: da se klanja tri rekata odjednom, s jednim sjedenjem. Drugi: da preda selam nakon dva rekata, a poslije klanja još jedan. Najbolje je da predaje selam nakon svaka dva rekata, a poslije da klanja još jedan, jer je u tome dodatak na djelo, i tako je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, u većini slučajeva postupao." "...a ko želi klanjati jedan rekat, neka to učini.", tj. samo jedan rekat, prije kojih neće klanjati ništa. Tibbi, Šerhul-miškah, 4/1224., Nejlul-evtar, 3/39., Mura'atul-mefatih, 4/274., Subulus-selam, 2/342., Tevdihul-ahkam, 2/398., Teshilul-ilmam, 2/370., Eš-šerhul-mumti', 4/14.