شرح الحديث :

Abdullah b. Mes'ud, radijallahu 'anhu, spominje da ga je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, podučio tešehhudu koji se uči na prvom i drugom sjedenju u četverorekatnim i trorekatnim namazima, kao i na zadnjem sjedenju kod dvorekatnih namaza. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, ulagao je trud i mnogo se zalagao da ga poduči tešehhudu, pa je stavio njegovu ruku u svoju. On otpočinje veličanjem Allaha Uzvišenog koji jedini zaslužuje da Mu se ibadet čini i Koji zaslužuje lijepe riječi, djela i svovstva. Nakon što je pohvalio Allaha Uzvišenog, pohvalio je i Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, dovom i selamom koji podrazumijeva negiranje mahana i grešaka, te je zamolio Allaha da mu podari milost i svako dobro. Potom je dovio za sebe i prisutne ljude i meleke. Nakon toga je dovom obuhvatio i sve dobre Allahove robove, među ljudima, džinima, melekima, stanovnicima Zemlje i nebesa, prve i potonje. Ovo je dokaz sadržajnosti i jezgrovitosti govora Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Nakon toga je posvjedočio da samo Allah zaslužuje da bude obožavan i da je Muhammed, sallallahu 'alejhi ve sellem, opisan sa dva svojstva: Prvo: da je rob, a drugo je da je poslanik. Oba svojstva su vid počasti i ukazuju na umjerenost bez pretjerivanja i bez umanjivanja. Postoji nekoliko oblika tešehhuda, ali je najvrijedniji i najpoznatiji ovaj kojeg prenosi Ibn Mes'ud. Međutim dozvoljeno je učiti i druge oblike.

ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية

العربية الإنجليزية الفرنسية الإسبانية التركية الأردية الأندونيسية الروسية البنغالية الصينية الفارسية