شرح الحديث :

Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, posjetio je Ebu Taliba dok je bio na samrtnoj postelji i ponudio mu da prihvati islam, kako bi svoj život okončao djelom koje će mu donijeti spas i sreću. Tražio je od njega da izgovori kelimei šehadet, dok su mušrici oko njega tražili da ostane na vjeri svojoj predaka, tj. u širku. Oni su znali šta znače ove riječi, jer se njima negira širk i prihvata iskreno robovanje samo Allahu. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, ponovo je zatražio od svoga amidže da izgovori te riječi, a mušrici su ga ponovo od toga odvraćali, sprečavajući ga da prihvati istinu. Tada se Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zakleo da će od Allaha tražiti oprost za svoga amidžu, sve dok mu to ne bude zabranjeno, nakon čega je Allah objavio ajet u kojem zabranjuje da se za takve traži oprost, pojasnivši mu da je uputa kod Allaha i da je On daje kome hoće, s obzirom da On najbolje zna ko tu uputu zaslužuje, a ko ne. Allah je objavio: "Vjerovjesniku i vjernicima nije dopušteno da mole oprost za mnogobošce, pa makar im bili rodbina." U povodu slučaja s Ebu Talibom Poslaniku je, sallallahu 'alejhi ve sellem, također objavljeno: "Ti, doista, ne možeš uputiti na pravi put onoga koga ti želiš da uputiš; Allah upućuje na pravi put onoga koga On hoće."

ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية

العربية الإنجليزية الفرنسية الإسبانية التركية الأردية الأندونيسية البنغالية الصينية الفارسية