Od Ebu Katade se prenosi: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio nam se govoreći: 'Vi ćete ići cijelo ovo vaše poslijepodne i cijelu noć i stići ćete sutra, ako Bog da, do vode.' Ljudi su putovali ne osvrćući se jedan na drugog sve do ponoći, a među nama bijaše i Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, i ja bijah u njegovoj blizini. Poslanik zadrijema i nage se u sedlu, a budući da je polusnom spavao, primakoh se te ga poduprijeh i ispravih ne probudivši ga. Putovali smo dalje bez zastoja a noć već bijaše pri izmaku, no ja primijetih ponovo da je Poslanik naget na svojoj jahalici te mu priđoh, lagahno ga poduprijeh i ispravih ne probudivši ga. Putovanje smo nastavili sve do izmaka zore, no on se nagnu, ovaj put mnogo više nego prije, ali ja priskočih te ga pridržah da ne padne. On podiže glavu i priupita ko sam. Rekoh mu da sam Ebu Katade. 'Otkada si u mojoj blizini?', upita me on. 'Od početka noći (sinoć). ', odgovorih mu. 'Allah te sačuvao onako kako si ti čuvao Njegovog Vjerovjesnika! Misliš li da bismo se izgubili od ljudi? Primećuješ li nekoga za nama?' 'Da, eno jednog, drugog...', dok nas se ne skupi sedmorica, a onda Poslanik skrenu s puta te leže, i prije negoli će zaspati, kaza nam: 'Pazite da nam namaz ne prođe!' Poslanik se prvi probudio, a Sunce mu već udaraše u leđa. Ustajali smo ustrašeno dok nas on ne pozva da pojašemo i nastavimo putovanje. Zaustavili smo se kada se Sunce već bijaše podiglo na nebu, tad sjahasmo i on zatraži posudu s vodom koju sam kod sebe imao te se abdesti na kraći način, ne potrošivši puno vode, tako da je u posudi nešto ostalo i meni. Kazao mi je: 'Sačuvaj nam to i posudu, jer će se za nju čuti!' Bilal je zatim proučio ezan a Poslanik je klanjao dva rekata sunneta a potom i farze, postupivši na način koji je činio svakog dana. Poslanik pojaha devu a mi za njim krenusmo dok se neki nisu počeli došaptavati među sobom govoreći: 'Šta li je keffaret (naknada) za namaz koji smo nehatom propustili?' 'Nisam li ja vaš uzor? San nije nemarnost, već je nemarnost ostavljanje namaza sve dok ne nastupi sljedeće namasko vrijeme. Ko namaz propusti neka ga nadoknadi kada se toga sjeti. Kada sutradan dođe njegovo vrijeme, neka ga obavi u njegovu vaktu. Šta mislite šta su ostali uradili!?" Kada su ostali osvanuli, primijetiše da nema Poslanika medu njima. Ebu Bekr i Omer, Allah bio zadovoljan njima dvojicom, rekoše prisutnima: 'Allahov Poslanik je iza vas, nije vas ostavio za sobom.' Drugi su rekli: 'Poslanik je pred vama.', pa ako ljudi poslušaju Ebu Bekra i Omera, postupit će ispravno. Sustigli smo ljude kad je dan bio prilično odmakao i kad se sve bijaše užarilo. Ljudi su govorili: 'Gotovi smo, Božiji Poslaniče! Umrijesmo od žeđi!', a on im uzvrati: 'Nećete stradati. Dohvatite mi moju posudicu!' Kad mu je dodaše, on zatraži veću posudu i poče naljevati u nju vodu, a ja (Ebu Katade) počeh napajati ljude. Kad god bi ugledali vodu u posudi, potiskali bi se oko nje pa im Poslanik reče: 'Uljudite se skupino, jer svako će biti napojen!' Oni ga poslušaše i Poslanik nastavi sipati vodu a ja ih napajati sve dok na kraju ne ostadosmo nas dvojica. Poslanik sipa vode i ponudi mi je: 'Na tebe je red, pij!' Rekoh mu: 'Ne mogu piti dok se ti ne napiješ, Božiji Poslaniče.' 'Onaj koji ljude napaja posljednji pije!', kaza mi on. Napih se vode, a Poslanik poslije mene. Tako su ljudi sebi našli obilnu vodu. Abdullah ibn Rebah kaže: 'Kad sam ljudima kazivao ovaj hadis u glavnoj džamiji, obratio mi se Imran ibn Husajn riječima: 'Pazi momče kako ćeš pripovijediti taj hadis jer ja sam bio jedan iz kolone te noći.' 'Tebi je bolje poznat nego meni.', rekoh mu. 'Od kojeg si plemena?', upita on. Rekoh mu da sam od ensarija. 'Nastavi s kazivanjem jer vi najbolje znate svoje hadise.', reče mi. Ja nastavih pripovijedati a Imran mi po završetku reče: 'Svjedokom sam događaja te noći. Nisam mislio da je to iko još upamtio kao ja!'"