الوهاب
كلمة (الوهاب) في اللغة صيغة مبالغة على وزن (فعّال) مشتق من الفعل...
Saznanje o nečemu preko razmišljanja i razmatranja.
"Irfan" je spoznaja ili saznanje o nečemu o čemu je prethodilo neznanje. Ono je sastavljeno od percepcije i potvrđivanja, obuhvata znanje i djelovanje, i to je potvrda srca. U sufijskoj terminologiji "el-irfan" predstavlja način spoznaje putem nadahnuća (inspiracija) i otkrovenja koji se pojavljuju zbog nekoliko situacija, od kojih je, po njihovim tvrdnjama, sufijski keramet, kao i mašta i predviđanje. Može se kazati i ovako: "'Irfan' je pojava inspiracije i nadahnuće sufije od Allaha direktnim utjecajem na njegovu nutrinu i srce." "Arif" je, po njima, onaj koji je spoznao Allahovo Biće, svojstva, imena i radnje ili onaj ko se utopio u spoznaju Allaha i ljubav prema Njemu. U neispravan vid spoznaje ubraja se ono što tvrde neke sufije kada uđu u stepen tzv. "el-fenaa" (stapanje ljudskog duhovnog bitka u Božanski), koji je vezan za tevhīdur-rubūbije - potvrđivanje jedinosti u stvaranju, o kojem kažu: "'Arif' ne smatra dobro dobrim niti zlo zlim", i za ovo kažu da je vrhunac spoznaje, te kod njih nema razlike između evlija i Allahovih neprijatelja, između imana i vjerovanja, između pohvale Allaha i vrijeđanja Allaha, i nije im problem to što neko kaže da je Bog jedan od trojice, niti kod njih ima razlike između Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i Ebu Džehla, ni između Musaa i faraona.
"El-irfan" dolazi od glagola: arefehu - ja'rifuhu - ma'rifeten - irfanen: spoznao je to i to nekim od pet osjetila. "Ma'rifa" je spoznaja nečega razmišljanjem i traganjem. Osnova riječi ukazuje na smirenost i staloženost.