الفتاح
كلمة (الفتّاح) في اللغة صيغة مبالغة على وزن (فعّال) من الفعل...
Razumljivo značenje jest ono značenje na koje ukazuje sam izraz iako govornik nije to izravno kazao.
Izraz može da ukazuje na jasno izgovoreno i izloženo značenje i naziva se "mentuk", a može da ukazuje i na značenje koje nije izravno iskazano riječima, a naziva se "mefhum". Ovo razumljivo značenje može imati dvije vrste. Prvo, "mefhum muvafeka" (saglasna implikacija) koji označava da propis koji se razumije (mefhum) bude isti kao i onaj koji je jasno iskazan (mentuk). To se naziva "lahnul-hitab". Nekad je propis na koji implicira izraz (mefhum) preči od samog propisa izvučenog iz jasno izgovorenog izraza. Npr. jasno izloženi izraz ukazuje na zabranu, onda implicirani (mefhum) izraz ukazuje na jaču zabranu, što se naziva "kijasul-evla". Drugo, "mefhumul-muhalefa" (suprotna implikacija) je propis zasnovan na razumljivom (impliciranom) značenju a suprotan je propisu zasnovanom na jasno izloženom značenju. Dijeli se na nekoliko kategorija: "mefhumus-sifa" (opis), "mefhumul-lekab" (naziv), "mefhumul-hasr" (ograničenje) i dr.
Značenje je sve ono što se može shvatiti iz izraza. "Fehm": shvatanje nečega. Osnova je znanje o nečemu i srčana spoznaja toga. "Mefhum" također znači: zamisao nečega bez obzira postojao izraz ili ne.