البحث

عبارات مقترحة:

الباسط

كلمة (الباسط) في اللغة اسم فاعل من البسط، وهو النشر والمدّ، وهو...

الغفور

كلمة (غفور) في اللغة صيغة مبالغة على وزن (فَعول) نحو: شَكور، رؤوف،...

الرقيب

كلمة (الرقيب) في اللغة صفة مشبهة على وزن (فعيل) بمعنى (فاعل) أي:...

Sin
(الاِبْنُ)


من موسوعة المصطلحات الإسلامية

المعنى الاصطلاحي

Dijete muškog roda koje pripada nekom po rođenju.

الشرح المختصر

"Ibn" je muško dijete (sin) koje je direktan potomak nekoga, bez obzira da li to bilo prirodnim putem ili vještačkom oplodnjom. Sin može imati dva stanja: 1. stanje vezano za oca: to je svako muško dijete koje se ocu rodilo iz validnog braka ili na osnovu nevalidnog bračnog ugovora, ili putem odnosa zbog sumnje koja se u šerijatu uzima u obzir, ili putem odnosa sa robinjom; 2. stanje vezano za majku: svako muško dijete koje je ona rodila u braku ili vanbračno (iz bluda). Sin kao dijete ima svoja prava i obaveze. Ima pravo na opskrbu, brigu, odgoj, a obaveza mu je da bude pokoran roditeljima i da im dobro čini.

التعريف اللغوي المختصر

Muško dijete. Kaže se: fulan ibn fulan, ili: taj i taj je sin tog i tog, odnosno njegovo muško dijete. U općem smislu, kada se kaže ibn (sin) misli se na direktnog muškog potomka. Nekada se ovim izrazom označava i dijete po mlijeku, ili dijete koje nije direktni potomak, kao npr. unuk. Osnova riječi je binvun ili benevun. Bunuvvet je veza sina s njegovim ocem.