المليك
كلمة (المَليك) في اللغة صيغة مبالغة على وزن (فَعيل) بمعنى (فاعل)...
Ibn Omer, radijallahu 'anhuma, prenosi da Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dizaše ruke spram svojih ramena kada bi otpočinjao namaz i kada bi izgovarao tekbir za pregibanje na ruku', a također bi spram ramena dizao ruke kada bi digao svoju glavu s ruku'a i izgovarao bi "Semi'allahu li men hamideh, rabbena ve lekel-hamd", dok to nije tako činio prilikom obavljanja sedžde.
شرح الحديث :
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kada bi ušao u namaz početnim tekbirom, digao bi ruke u visini ramena. Isto tako, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dizao bi ruke kada bi išao na ruku' i kada bi se s njega podizao. Ovo su tri stanja kada je pohvalno dizati ruke naspram ramena. Kada bi se dizao s ruku'a, učio bi: semiallahu limen hamide, rabbena lekel-hamd, tako da bi spojio između te dvije dove. Ovo uče imam i onaj ko klanja sam, dok onaj ko klanja za imamom, uči samo: rabbena lekel-hamd, jer sunnet na to ukazuje, kao što se u dva Sahiha prenosi od Enesa, radijallahu 'anhu, da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Kada imam kaže: 'Semiallahu limen hamideh.', vi recite: 'Rabbena ve lekel-hamd.'" Nije dizao ruke kada bi išao na sedždu i kada bi se s nje dizao, što potvrđuje druga verzija kod Buharije: "To nije činio kada bi išao na sedždu i kada bi se s nje vraćao."